Grnčar sa proizvodima na pijaci
Grnčar je jedno od najstarijih zanimanja kojima se čovek bavi od pamtiveka.
Osnovni postupak je da se izabere odgovarajuća vrsta zemlje koja se potom pomeša sa vodom i dobro premesi. Dobija se testasta masa koja se potom oblikuje u različite oblike.
Pronalaskom grnčarskog točka postupak izrade predmeta koji su okrugli je veoma ubrzan. To se pre svega odnosi na posude kao što su vaze, lonci i sl…
Po završetku izrade predmeta, isti se ostavlja u hladovinu, na promaju, da se suši.
Ako se želi dobiti glazura i boja na gotovom proizvodu, onda se on premazuje, oslikava, materijalima koji imaju funkciju boje.
Grnčarija je potom peče u specijalnim pećima (na drva – primitivnije ili električnu struju – modernije). U zavisnosti od tehnologije pečenja i veličine predmeta, ono može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.
Posle pečenja, hlađenje mora biti postupno da predmeti ne bi popucali. To se i pored najveće pažnje ipak dešava, a obim štete, zavisi od veštine grnčara koji to radi.
U Srbiji je najpoznatija grnčarija iz okoline Užica. Nedaleko od Užica u selu Zlakuse postoji veoma kvalitetna glina koja se mešanjem sa kvarcnim mlevenim kamenom koristi za izradu lonaca, peka (tepsija za meso)… Nadaleko je čuven vojnički pasulj, svadbarski kupus i drugi užički specijaliteti pečeni u toj grnčariji jer time dobijaju poseban ukus.
Postoji veliki broj umetnika koji se bave grnčarijom. Oni sebe nazivaju keramičarima.
Najfiniji tip grnčarije je porcelan, koji je najteži za izradu, najfiniji i najskuplji. Čuven je češki i kineski porcelan.
Tekstovi preuzeti sa wikipedie
zeti sa wikipedie
